Istorija

Rukometaši su značajno predstavljali Grad Zrenjanin i region Banata iz decenije u deceniju. Ovdašnji klub dva puta je bio prvak Jugoslavije, vicešampion u četiri sezone, tri puta je igrao u finalu državnog kupa, dva puta je učestvovao u finalnim evropskim utakmicama, bio drugi u kontinentalnoj konkurenciji, stvorio svetske igrače, punio do vrha tribine u svom gradu, ali i u metropolama.

Godina osnivanja – 1949.

Prehodnica rukometa, hazena, igrana je u našem gradu dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. Kao nova sportska grana veliki rukomet pojavio se u Banatu krajem četrdesetih godina, a Rukometni klub Proleter osnovan je 11. januara 1949. Osnivač i glavni pokretač akcija u prvih 12 godina bio je Stevan Mahalup.

Prva zvanična utakmica odigrana je 22. maja 1949. godine u Zrenjaninu sa ekipom pančevačkog Dinama i izgubljena je rezultatom 1:2. U timu trenera Radovana Ogrizovića strelac je bio Dušan Radojčić, inače košarkaški reprezentativac, a igrali su još: Milivoj Ikonov, Nikola Grbić, Nemanja Popović, Janko Kereš, Đura Mijatov, Mile Markov, Davor Kovačić, Janko Šerfez, Radonja Lekić, Stevan Slavkov, Isakov, Pantelin, Kerekeš, Lučić…

Proleter je u sezoni 1949/50 učestvovao u Srpskoj ligi koja je bila kvalifikaciona za državno prvenstvo. Plasman: Železničar (Beograd), Dinamo (Pančevo), Železničar (Niš), Crvena zvezda (Beograd), DIF (Beograd), Sloga (Svetozarevo), Metalac (Beograd), Dubočica (Leskovac), Proleter (Zrenjanin), Radnički (Kragujevac).

Stevan Mahalup je osetio da budućnost ima – mali rukomet. Bio je i predsednik i trener, a u ekipi su počeli da ga igraju: Milan Mandić, Mitar Sušić, Zdravko Zec, Jakob Nuzbriker, Nikola Grbić, Veselin Mihajlović, Nikola Prodanović… Marta 1957. godine,u okviru Fabrike Radijator, Petar Moro sa svojim saradnicima formirao je RK Vulkan. Novi klub pridružio se Proleteru u Vojvođanskoj ligi 1958. godine, a od njega i preuzeo lokalni primat 1960. godine kada je sezonu završio na finalnom prvenstvu Srbije iza pančevačkog Dinama i beogradskog Partizana, a ispred niškog Železničara.

Vojvođanska liga igrana je od 1956. godine. Prvi rivali bili su Železničar, Vojvodina i Slavija (Novi Sad), Tehničar (Subotica), Crvenka… Banatska liga bila je u drugom državnom rangu od 1959. do 1961. godine, kao jedna od 32 rukometne zone u SFRJ. Tu su Zrenjaninci imali ljuti rivale, pančevački Dinamo i Partizan (kasnije Hercegovina) iz Sečnja. Leta 1961 godine od najuspešnijih repuličkih ekipa formirane su dve grupe Druge lige sa po 10 učesnika (egzistirale su godinu dana), a u toj konkurenciji našao se i zrenjaninski Vulkan.
istorija1

Prvi put prvoligaši – 1962/63.

Krajem 1961. godine prestala je sa radom muška ekipa Proletera, pa su svi kvalitetni zrenjaninski rukometaši okupljeni u Vulkanu. U Istočnoj grupi Druge lige Zrenjaninci su nadmoćno osvojili prvo mesto ispred ORK Beograda i skopskog Vardara i uvrstili se među 12 najboljih jugoslovenskih klubova. Trener je bio Đerđ Tot, triumfovali su: Aleksandar Bjelić, Branislav Vorgić, Mirko Ilić, Radiša Ilić, Janoš, Roža, Slobodan Todorović, Milan Šakić, Milovan Jakšić, Branislav Grbić, Radomir Mavrenski, Sredoje Smiljanski, Pera Erski, Karlo Volf, Mihalj Balint, Đerđ Seleši, Atila Ač, Đerđ Čorba. Na prvoligaškim terenima zaigrali su i Ivan Grubački, Mile Đulinac, Kamenko Jankov, Lazar Erski, Aleksandar Stajić, Janoš Kečkeš.

Poredak u šampionatu bio je: Zagreb, Partizan (Bjelovar), Prvomajska (Zagreb), Partizan (Beograd), Mlada Bosna (Sarajevo), Bosna (Sarajevo), Dinamo (Pančevo), Borac (Banjaluka), Sloboda (Varaždin), Crvena zvezda (Beograd), Dubočica (Leskovac), Vulkan (Zrenjanin).

Zrenjaninski rukometaši igrali su pedestih godina na terenu DTV Partizana, šezdesetih u naselju Mala Amarika, na popularnoj Regati, a marta 1962. u Karađorđevom parku otvorena je prva Hala sportova u Jugoslaviji! Zato je naš grad bio domaćin Zimskog rukometnog prvenstva SFRJ januara 1963. i odmah potom ovde je državna reprezentacija odigrala svoju prvu utakmicu u istoriji pod krovom, protiv Norveške, a u timu se našao i Zrenjaninac Milovan-Pinja Jakšić.

Ispadanje iz Prve lige 1963. godine stvaralo je probleme u nizu, pa se Vulkan 1965. godne našao u četvrtom rangu, u Vojvođanskoj ligi. Leta 1966. godine, sa svoje 24, šef stručnog štaba postao je Ivan Grubački, sa igračkim stažom pet sezona u prvoj ekipi. U novom talasu igrača značajni su bili Nedeljko Arsenov, Laslo Šper, Vladimir Gacin, nešto kasnije Vojislav Malešević i Nebojša Nikolić, pa Slavko Popov, Milovan Čičić, Radiša Nićetin, Milorad Šakotić…
Pored Grubačkog ekipu su vodili i Slobodan Todorović, Kamenko Jankov, Dušan Radojčić.

Slavlje u Zemunu – ponovo u eliti

Leta 1975. godine klub sa starim imenom Proleter, kao prvak Vojvođanske lige, postao je član Istočne grupe Druge lige. Ivan Grubački tada je završio dugu igračku karijeru i ostao samo trener. Osećao se polet u zrenjaninskom rukometu. Stasala je generacija školske ekipe “25. maj” koju je vodio profesor Zvonko Malenić. Njegov tim blistao je na dva juniorska prvenstva Jugoslavije, 1974. u Pančevu bio je četvrti, a 1975. u Zagrebu treći.

U Istočnoj grupi Duge lige Proleter je 1975/76 bio deveti, ali je stvorio jak temelj. Igrali su: Boško Barišić, Ljubiša Eremić, Branko Maljković, Mirko Vasiljević, Vladimir Mirkonjev, Mirko Ćurguz, Dušan Medić, Radiša Nićetin, Petar Luburić, Dragan Bosić, Lazar Caran, Milovan Čičić, Jon Munćan, Milan Fanka, Veselin Jolović, Sava Đurić… Leta 1976. veliko pojačanje bio je povratnik bek Vojislav Malašević, a nove snage bili su Sečanjci, golman Milenko Milićević i bek Radoje Milićević.

Proleter je sigurno osvojio prvo mesto ispred PIK Apatina, Jugovića iz Kaća, Mladog radnika (Požarevac), FAP-a (Priboj)… Kvalifikacije četiri prvaka drugoligaških grupa igrane su u Zemunu, od 24. do 26. juna 1977. godine. Pobeđen je uroševački Borac 26:23, odigrano je nerešeno sa ljubljanskim Slovanom 17:17 i na kraju je savladan Radnički iz Goražda 33:27. Proleter je bio prvi sa pet bodova, Slovan je ima tri, a Borac i Radnički po dva. Prvoligaški status izborili su trener Grubački, njegov prvi saradnik Mika Stanisavljević i igrači: Milenko Milićević, Jovan Meseldžija, Malešević, Mirkonjev, Eremić, Radoje Milićević, Maljković, Vasiljević, Barišić, Medić, Ilijin, Caran.

Nova imena za Prvu ligu bili su Momir Rnić (Sečanjac iz Crvenke), Nedeljko Vučković (Sečanj) i golman Junuz Vlajčić (Goražde). U Zrenjaninu je Proleter pobeđivao najjače ekipe u Ligi, prvaka sarejsvskog Željezničara, bjelovarskog Partizana, niškog Železničara, šabačku Metaloplastiku… ali je na svom terenu igrao promenljivo sa konkurentima i još ostajao bez bodova u gostima. U finišu se spasila Kolinska Slovan (Ljubljana), a Proleter i skopski Vardar izgubili su status. Nenadoknadiv hendikep bio je odlazak u inostranstvo predvodnika tima Vojislava Maleševića posle prva četiri kola.

U jesen 1978. godine pivot Proletera Branko Maljković postao je drugi državni rukometni  reprezentativac iz našeg grada. Uz njega u zrenjaninskom timu bili su još kvalitetni igrači Vojsilav Malešević, Ljubomir Obradović, Ljubiša Eremić, Mirko Vasiljević, Vladmir Mirkonjev… pa ipak,

na drugoligaškom Istoku trka je 1979. godine izgubljena sa pančevačkim Dinamom, Proleter je ostao drugi, a sledeće jeseni, bez trenera Ivana Grubačkog doživeo je fijasko u novoformiranoj Ligi BiH-Vojvodina i osvojio samo četiri boda. Srećom, Grubački se vratio u zimskoj pauzi, animirao sve u Klubu, a tim je morao da pojača sa iskusnim igračima koji su pauzirali (nije bilo prelaznog roka), Petrom Fajfrićem, Vukobratom, Radivojevićem i Papićem. Sa 11 prolećnih bodova iz 11 kola izvučen je maksimim, a na tabeli je ostavljeno iza sebe samo Jedinstvo iz Kačareva. Tako je o Proleterovom opstanku odlučivao prolaz prvaka iz Lige, Sloge Bosnaprevoz. Prvi kvalifikacioni meč sa Celjanima Dobojlije su na svom terenu dobile sa četiri gola razlike, a u revanšu, minus od tri pogotka doneo je slavlje i njima i – Zrenjanincima.

Vredni sportski radnici u Klubu tokom sedamdesetih godina bili su Milutin Čolić, Nikola Grbić, Dragica Grbić, Ante Bravić, Predrag Pijević, Milinko Ćurčin, Ilija Gardinovački, Miloš Vuletić, Zoran Nićetin, Zlatibor Rackov, Đorđe Delić, Jovan Kovačev, Dušan Marjanović, Milutin Pantelić, Milutin Mionski, Ratomir Jačmenica, Marko Vukoje, Milan Grković…
istorija2
Posle Celja prvoligaški kontinuitet

Novi igrači u leto 1980. godine bili su srednji bek iz Crvenke Radovan Dražić i Tibor Fodor  iz Sente, a vratio se i Vojislav Malešević. Proleter je postao prvak Lige BiH-Vojvodina sa 32 boda, Potisje iz Kanjiže imalo je 31, a Bosnamontaža (Prijedor) 28. Prva kvalifikaciona utakmica u Zrenjaninu sa Aero Celjem završena je pobedom 25:21, a u Sloveniji je bilo 18:15 za domaćina. Poslednji, slavljenički gol za Proleter postigao je Tibor Fodor. Igrali su tom prvenstvu: Luburić, Đorđević, Eremić, Fodor, Mirkonjev, Ćurguz, Dražić, Maljković, Vučković, Stanković, Fajfrić, Delić, Munćan, Malešević, Papić, Vasiljević, Vujić, M. Fanka.

Sa statusom reprezentavica iz Crvenke se vratio pivot Momir Rnić, iz istog kluba angažovan je još jedan Sečanjac, desno krilo Dragiša Aleksić, došao je desni bek iz Ade Karolj Zapletan, a iz Crvene zvezde oba golmana, Šandor Rac i Svetoza Stanković. Jaku ekipu imao je Ivan Grubački. Proleter je u prvim kolima poveo na tabeli, a sezonu je završio u sredini sa učinkom 50 odsto. Sledeća sezona bila je teža zbog odlaska Rnića u JNA, a u vrlo izjednačenoj konkurenciji izboren je opstanak sa 25 bodova iz 26 kola. Afirmaciju su sticali Nikola Adžić, Milan Delić, Veselin Vujić, Pavle Vukoje…

Eliminacije Esena i Kila

Sa povratnicima Momirom Rnićem i Ljubomirom Obradovićem Proleter je leta 1983. godine imao moćan tim. Izgubljena je samo jedna utakmica u Zrenjaninu, u šestom kolu od neprikosnovene šabačke Metaloplastike 23:24. Prvi meč drugog dela igran je u Sarajevu, a pobeda nad Željezničarom 21:20 otvorila je put ka drugom mestu. Proleter Naftagas je prvi put postao vicešampion Jugoslavije, bjelovarski Partizan bio je treći, Medveščak četvrti, a banjalučki Borac peti.

Za učešče u tadašnjem evropskom IHF kupu angažovani su reprezentativci iz Banjaluke bek Jovica Elezović i golman Ermin Velić. Proleter je u prvom kolu bio slobodan, a u drugom je za riaval imao čuvenu ekipu Tusem Esen. Nemci su na svom terenu pobedili 21:16, a u revašu, 25. novembra, Proleter je trijumfovao 23:17. Sa predstavnikom SSSR-a Zaporožjem bila je druga slika i već u prvoj takmici na gostovanju ostalo se u nenadokadivom zaostatku, 17 golova. Nastupali su u toj sezoni: Stanković, Rac, Velić, Rnić, Slavković, Dražić, Elezović, Maljković, Ćurguz, Obradović, Aleksić, Vučković, Adžić, Mirkonjev, Vukoje, Živović.

Proleter je 1985 bio četvrti u državnom prvenstvu, a i sa te pozicije dospeo je ponovo u IHF Kup. Lako je eliminisan belgijski Sporting Nerpelt, a sa THW Kilom priređena je još jedna drama. U Kilu je bilo 31:26, a u revanšu 23:18 pri čemu je golman Šandor Rac u poslednjoj sekundi odbranio zicer nemačkom reprezantativcu Uveu Švenkeru. Polufinale je izgubljeno od mađarske ekipe Raba Eto iz Đera.

Od početka te sezone 1985/86 ekipu je vodio trener Slobodan-Čile Mišković, a pomoćnik mu je bio Mirko Vasiljević. Novi igrači bili su Pančevac Goran Džokić, trojica Sečanjaca, Predrag Vujnović, Pavle Vukoje, Svorcan, pa Zečević, Markov, Bajat, Mićović, Tupela, Ivanica…

Novi uspon – do titule

istorija3Momir Rnić, član zlatnog olimpijskog tima iz Los Anđelesa 1984. godine, član najbolje selekcije planete, na Svetskom prvenstvu u Švajcarskoj kao kapiten reprezentacije Jugoslavije, podigao je šampionski pehar. Odmah potom, sa 31 godinom, iz Proleter Naftagasaotišao u nemački Nidervircbah, a došao je super-talentovani Tuzlak iz sarajevskog Željezničara, levi bek Zoran Tomić. Nova imena bili su i bekovi Aziz Makići i Dragiša Ostojin, pivot Zoran Zečević, desno krilo Nebojša Milić..U eliti je Proleter Naftagas bio šesti, pa četvrti, a 1989. – drugi.

Zagreb Hromos je bio prvi sa 42 boda, Proleter Naftagas je sakupio 40, Metaloplasitka je posle sedmogodišnje dominacije zauzela treću poziciju, a Crvenka je bila četvrta. Po prvi put je igran plej of  četiri prvoplasirane ekipe Zrenjaninci su u trećoj utakmici eliminisali Šapčane sa 22.14, a Zagreb Hromos isto tako u trećem okršaju finala bio uverljiv protiv Proleter Naftagasa – 30:23.

Te 1989. godine igrana je Završnica Kupa u Novom Sadu.Zrenjaninci su pobedili Nišlije, pa se u finalu sastali sa Medveščakom. Rezultatom 21:23 Zagrepčani su odneli pehar. Sezonu 1988/89 odigrali su: Željko Đurđić, Dragan Vrgović, Željko Bjelica, Zoran Tomić, Jovan Slavković, Vladan Vidić, Davor Brkljačić, Šandor Bajus, Goran Džokić, Goran Arsenić, Milivoje Brakočević, Stevo Nikočević, Milan Delić, Zlatko Čaušević, Predrag Vujnović, Stevica Miškeljin.

Ambicije sa rasle, išlo se dalje, iako je konkurencija u jugoslovenskom rukometu bila jača nego ikada.

U Kupu IHF lako su eliminisani Balkan Loveč (Bugarska), Prover Bruk (Austrija), Ganji (Francuska), a u polufinalu je bio pravi okršaj sa praškom Duklom. Prvo u Češkoj 26:20, pa u Zrenjaninu 20:14, a više golova postignuitih u gostima odvelo je Proleter Naftagas u prvo evropsko finale. Skif iz Krasnodara bio je prejak već u Zrenjaninu, 25:27, a revanš je bio samo formalnost za sovjetskog predstavnika.

Kraj Lige 1990: Borac (Banjaluka) 44, Zagreb Hromos 42, Proleter Naftagas 42, Crvena zvezda (Beograd) 41. Plej of. U Zagrebu 23:22 za domaćina, u Zrenjaninu revanš 26:21 i onda drama u prestonici Hrvatske: nerešeno u regaularnom toku, nerešno i posle prdužetaka, pa pobeda Proleter Naftagasa penalima 21:23 (19:19, 16:16, 9:10). Samouvereno je zrenjaninski tim odigrao prvu finalnu takmicu u Banjaluci i pobedio ponovo penalima 29:31 (28:28, 25:25, 12.11), a 20 juna na svom terenu nije ostavio nikakvu dilemu – 23:20 (11:10). Slavljena je titula šamipona SFR Jugoslavije.

Predsednik je bio Dragan Basta, šef stručnog štaba Slobodan Mišković, njegov prvi saradnik Mirko Vasiljević. Tim: golmani Željko Đurđić, Dragan Vrgović, Jovan Janković, desno krilo Goran Arsenić, levo Šandor Bajus, pivoti Stevo Nikočević, Milan Delić, Toni Vasilev, bekovi Jovan Slavković, Goran Džokić, Saša Babić, Zoran Tomić. Tome Petreski, a povremeno su nastupali i juniori Stevica Miškeljin, Dragiša Albulj, Aleksandar Đurišić, Blažo Lisičić i Goran Gacin.

Sa Barselonom za evropsku krunu

Leta 1990. godine Momir Rnić se vratio iz Nemačke, dodeljena mu je uloga pomoćnika Slobodanu Miškoviću, a uoči početka Kupa evropskih šampiona postao je – šef. Vratili su se Nikola Adžić, Vladan Vidić i Željko Bjelica, a stigli su i novi talenti, srednji bek Rastko Stefanović iz Bjelovara i pivot Dragan Kukić, dotadašnji član Crvenke.

Na startu takmičenja KEŠ Zrenjaninci su bili slobodni, a u osmini finala žreb je za protivnika odredio poljskog prvaka, ekipu Pogona iz Zabžea. Posle glatkih 26:15 u ’’Medisonu’’, na gostovanju je zabeležena nova pobeda, 16:15. Na red su došli mečevi sa Steauuom, dva puta prvakom Evrope i dva puta vicešmpionom. U Bukureštu, oni su pobedili 22:20, a u revanšu Proleter Naftagas pokazao je moć kakvu niko nije očekivao. Pobedio je evropskog giganta čak 29:14!

U polufinalu, Zrenjanince je čekao prvak Sovjetskog Saveza, Dinamo iz Astrahana. Suparnik je imao izuzetno jak tim u kojem su prednjačili golman Čumak, bekovi Kudinov, Kiseljev i Tjumenčev… Ali, imali su ekonomske teškoće u Klubu, pa su prihvatili ponudu sponzora da domaćini budu daleko od kuće, u Los Kristijanosu, na Kanarskim ostrvima! Bistao je golman Đurđić, po četiri gola postigli su Tomić i Adžić, a Dinamo je zabeležio ’’minimalac’’, 19:18. U Zrenjaninu, 14. aprila te 1991. godine, 5.500 ljudi nakrcalo je Halu sportova. U poslednjem minutu momci iz Astrahana smanjili su razliku na 19:17, presingom su tražili put do egala, ali je kapiten Jovo Slavković napravio ples sa loptom na niihovoj polovini terena i postavio konačnih 20:17. Proleter Naftagas je postao finalista Kupa Evropskih šampiona!

Dva antologijska meča sa Barselonom. Katalonci su imali asove iz Šapca, Vujovića i Portnera, a u njihovom timu bili su još Riko, Serano, Segales, Undargarin, Masip…

Prvi susret u Zrenjaninu 5. maja. “Naftaši” su 50 minuta nametali strahovit tempo i poveli 21:15. U finišu, Barsa je ipak došla do daha, smanjila na 23:21, a Adžić je na isteku vremena promašio sedmerac. Tim: Đurđić, Lisičić, Adžić 4, Vidić, Babić 2, Stefanović 2, Arsenić 4, Tomić 5, Nikočević 3, Slavković 2, Kukić 1, Vrgović.

Revanš je bio 19. maja, u dvorani Blaugrana, pred 7.000 gledalaca. Zrenjaninski tim odvažno se suprotstavio, poveo  7:8, domaćin je na odmor otišao sa vođstvom 11:10, a tri minuta pre kraja imao je prednost 20.17. Tako je i ostalo, oni su podigli pehar Kupa evropskih šampiona, a Zrenjanincima je za utehu ostalo da su ostavili veličanstven utisak. Sastav: Đurđić, Čaušević, Adžić 4, Vidić, Babić 3, Stefanović 2, Arsenić 1, Tomić 4, Nikoćević 1, Slavković 1, Kukić 1, Vrgović.

Poslednje prvenstvo Jugoslavije sa šest republika odigrano je 1990/91. Proleter Naftagas je u 13. kolu na svom terenu izgubio od Crvene zvezde 21:23, a u drugom delu sakupio je 24 boda i ostao kratak samo u Doboju gde je domaćin pobedio 23:22.  Plasman: Zagreb 44, Proleter Naftagas (Zrenjanin) 44, Crvena zvezda (Beograd) 44, Metaploplastika (Šabac) 43, Borac (Banjaluka) 34, Jugović (Kać) 34, Sloga (Doboj) 30, Crvenka 30,  Pelister (Bitolj) 28, Medveščak (Zagreb) 28, Zamet (Rijeka) 22, Železničar (Niš) 22, Istraturist (Umag) 20, Vrbas 18, Lovćen (Cetinje) 16, Budućnost (Titograd) 11 bodova. Poredak na vrhu odlučila je pomoćna tabela na kojoj su Zagrepčani imali imali šest bodova, Zrenjaninci četiri, a Crvena zvezda dva.

Polufinale sa Crvenom Zvezdom Proleter Naftagas je rešio pobedom u trećoj utakmici u Zrenjaninu, 19:16. Finale je igrano sa Zagrebom. Oni su bili bolji na svom terenu, 25:20, Zrenjaninci pred svojom publikom, 23:20, a u trećoj utakmici, Zagreb je pobedom 22:18 došao do trofeja, poslednjeg u zajedničkoj državi. Zanimljivo, Proleter Naftagas je 1991. godine bio finalista KEŠ, a Zagreb pobednik 1992… Eto, kakav se rukomet igrao na prostoru SFRJ…

Leta 1991. godine počeli su ratovi na teritoriji Jugoslavije, Slovenci i Hrvati proglasili su svoje države. Sportisti iz četiri republike ostali su na okupu do aprila, tada se zaratilo i u BiH, a sa Makedoncima su završena takmičenja na kraju maja.  Nova imena u Proleter Naftagasu bili su desni bek Dalibor Brajdić, golman Gojko Vučinić, krila Stojić i Jusufbegović.

U Kupu IHF Proleter Naftagas je pobedio ekipu ZSK Ljuljin u Sofiji 21:20, a u Zrenjaninu sa lakoćom 33:22 pri čemu je Dragan Kukić postigao čak 10 golova. Evropske utakmice više nisu mogle da se organizuju na prostoru SFRJ tokom jeseni 1991. pa su ’’naftaši’’ posle remija sa Borbom u Lucernu, 21:21, taj tim morali da dočekaju u Temišvaru i pobedili su 21:18 najviše zahvaljujući strelcu sedam golova, Rastku Stefanoviću. Danski Helsinger bio je suparnik u četvrt-finalu, na svom terenu oni su stekli prednost 18:15, ali u Aradu Zrenjaninci su sve lako rešili, 28:17. Zoran Tomić je držao čas iz rukometa i postigao 14 golova.

Prva polufinalna utakmica sa SKA Minskom igrana je u nemačkom gradu Libeke. Belorusi su pobedili 28:19, a njihov tim pokazao je veliku snagu i u Zrenjaninu, 18. aprila 1992. godine. Predvođeni bekom Jakimovičem i pivotom Barbašenskim, SKA Minsk je trijumfovao 30:27.

Zrenjaninci su ligaško takmičenje završili kao pobednici sa 49 bodova. Sledili su: Crvena zvezda 47, Partizan 42, Jugović 41, Metaloplastika 38…

U polufinalu plej ofa Jugović je pobeđen u Zrenjanin 24:22, a u Kaću posle produžetaka i penala 21:19. Finale je igrano sa Partizanom. U prvom meču rezultat je je bio 16:15, u drugom u Beogradu, 19:18, a u odlučujućem, trećem, 23. maja u Zrenjaninu, 17:15 za ’’naftaše’’. Drugu titulu državnog prvaka osvojili su: Đurđić, Bjelica, Vučinić, Tomić, Stefanović, Brajdić, Arsenić, Kukić, Nikočević, Bajus, Radončić, Lisičić, Čaušević, Jusufbegović, Stojić. Trener je bio Momir Rnić.

U poslednjih sedam godina SFRJ poznati privrednik Dragan Basta najduže je bio na čelu Proleter Naftagasa, a ulozi predsednika Kluba krajem tog perioda našao se Slobodan Aleksić. Velike poslove u Klubu obavljali su Branislav Vorgić, Milosav Milićević, Ljubica Žarković, Gojko Ivanović, Vladimir Ribar, Miroslav Rikalo, Budimir Cvijetić, Veselin Suvačarev, Jovan Kovačev, Siniša Lazić, Dušan Stanišić…

Partizan i Zvezda preuzeli primat

Prvo prvenstvo SRJ sa klubovima iz Srbije i Crne Gore igrano je 1992/93. Formirane su dve ravnopravne grupe sa po osam klubova, pa se na osnovu plasmana u zimu išlo u Super ligu i Prvu ligu.

“Naftaši” su tu sezonu igrali sa novajlijama, bekovima Davorom Perićem i Slobodanom Veselinovićem, pivotom Vladimirom Cvetićaninom… U jesen je tim vodio Momir Rnić, a tokom proleća Slobodan Mišković. Kao drugi u grupi iza Partizana, zrenjaninski tim je ušao u Super ligu. U njoj je konačni poredak bio: Crvena zvezda 24, Partizan 22, Jugović 16, Proleter Naftagas 14, Metaloplastika 14, Vrbas 13, Mornar (Bar) 11, Crvenka 10 bodova. Igran je plej of za plasman od prvog do četvrtog mesta. Proleter Naftagas je izgubio obe utakmice od Crvene zvezde, ali je u oba meča bio bolji od Jugovića i konačno zauzeo treću poziciju.

Finalni turnir Kupa organizovan je u Zrenjaninu od 23. do 25 aprila. “Naftaši” su igrali sa Crvenom zvezdom i posle 19:19 pobedili penalima 5:4, a u finalu, nije moglo da se nađe rešenje za Partizan MAG – 13:16. Tim: Đurđić, Čaušević, Bajus 1, Lisičić 2, Veselinović, Stefanović 5, Arsenić 3, Radončić 2, Rudić, Kukić, Cvetićanin, Bjelica.

Zrenjaninci su tako po dva osnova ispunili uslov za Evropu, ali na snazi su bile – sankcije. U leto, Slobodana Miškovića na klupi je zamenio – Momir Rnić.

Proleća 1994. godine Zrenjaninci su u poslednjem kolu na svom terenu pobedom nad Partizanom 21.19 postali ligaški pobednici. Polufinale plej ofa igrano je sa Mornarom, u Baru je domaćin pobedio 20:19, ali je potom zrenjaninski tim u dve uzastopne utakmice na svom terenu bio ubedljiv, 23:13, 22.17. Na  kraju, Partizan je u Zrenjaninu pobedio 20:17, pa oba puta na svom terenu, 19:13, 22:18. Vicešampionski tim: Đurđić, Čaušević, Vladimir Kovačević, Stefanović, Vladimir Vojvodić, Dane Đurić, Arsenić, Kukić, Boško Rudić, Veselinović, Damir Radončić, Dragan Počuča…
Odmah posle tog prvenstva izvršeno je generalno renoviranje Hale sportova. Teren je okrenut u u prvacu sever-jug, a smanjene tribine postavljene su na tri strane.

istorija4Januara 1995. godine krenula je završnica Kupa. Proleter Naftagas je u Zrenjaninu pobedio ekipu barskog Mornara 26:13, a u Tivtu je crnogorski predstavnik ostvario nedovoljnih 19:15. Šamot je u Aranđelovcu bio uspešniji, 16:14, a u revanšu su Zrenjanincu pobedili 20:16. U februaru, u Beogradu, prvu finalnu utakmicu Crvena zvezda je dobila sa četiri gola razlike, a u “Medisonu” pobeda 24:22 nije bila dovoljna Rnićevom sastavu sa osvajanje pehara. Igrali su Đurđić, Čaušević, Veselinović, Đurić, Naumović, Vujnić, Tošić, Vokić, Šujica, Kukić, Đurišić, Počuča, Brajdić, Stanojević.

Posle Kupa tim je preuzeo Dragiša Aleksić. Na kraju sezone igran je plej of u proširenom obliku. Osmoplasirani “naftaši” eliminisali su ekipu Lovćena tako što je u odlučujujućoj utakmici u Zrenjaninu u serijama sedmeraca super-talentovani golman Dragan Počuča zaustavio svih pet udaraca! Dalje se nije moglo. Prepreka je bio ligaški prvak Partizan MAG.

Leta 1995. godine tim je poveren Vojislavu Maleševiću i njegovom prvom saradniku Mirku Vasiljeviću. Značajna pojačanja bili su reprezentativno levo krilo Nebojša Jokić, srednji bek Zoran Fajfrić, krilo Unkić. Sa mladim igračima odlično je radio Radovan Dražić, pa su među seniorima uz Počuču imali šta da pokažu i Grubanov, Šujica, spremani su Branimir Karlovčan, Goran Rašeta…

Promenjen je sistem takmičenja. U istu ravan stavljeno je 28 klubova, svrstani su u sedam grupa, a iz svake su po dva odlazila u Super ligu. Iz jedne mini-lige uz Zrenjanince prošla je novosadska Vojvodina, a ispod linije su ostali Kikinda i aleksandrovačka Župa. Kvalifikovali su se: Đurđić, Čaušević, Grubanov, Fajfrić, Grbić, Perić, Vujnić, Stanojević, Jokić, Šujica, Kukić, Unkić, Ražnatović, Počuča. Kao pojačanje u toj sezoni stigao je i snažni pivot Đuro Kapa, ali nije se moglo u državni vrh. Zrenjaninci su ligu završili na četvrtom mestu. U polufinalu plej ofa Crvena zvezda je pobedila u oba meča. Sredinom marta 1996. godine povukao se Vojislav Malešević, a tim je poveren Mirku Vasiljeviću i pomoćniku Branku Maljkoviću.

Avgusta 1996. godine ekipa trenera Mirka Vasiljevića igrala je značajnu ulogu na čuvenom međunarodnom turniru šampiona u Doboju, a u finalu, posle 19:19, Bitoljčani su penalima osvojili pehar. Sezona 1996/97 završena je na petom mestu u Super ligi. Igrali su: Đurđić, Počuča, Bjelica, Čaušević, Fajfrić, Duško Grbić, Slobodan Grubanov, Milan Grubanov, Vujović, Jokić, Šujica, Kukić, Unkić, Papić, Karlovčan, Darko Radlinski, Bambur… U sledećem prvenstvu nastupali su: Počuča, Đurđić, Bjelica, Čaušević, Tošić, Fajfrić, Grbić, Lasica, Slobodan Grubanov, Nenad Štrbac, Jokić, Šujica, Vujović, Kukić, Gacin…

Tokom protekle decenije učvršćena ja saradnja sa  Gradnulicom, zrenjaninskim klubom u drugom stepenu takmičenja. Razmenjivani su igrači, a talentovani momci dobili su odličan poligon za stasavanje u sportskom kolektivu koji je organizovao najveći rukometni radnik našeg Grada Ivan-Guta Grubački i njegovi prvi saradnici Nedeljko Arsenov i Dušan Marjanović.

Teškoće na prelazu u novi milenijum

istorija5Nebojša Jokić i Radovan Vujnić otišli su leta 1998. Pojačanja su bili srednji bek Stanislav Kocić, desnik bek Radovan  Čubrović i povratnik Đuro Kapa. Šef stručnog štaba ponovo je postao Momir Rnić.  U zimskoj pauzi iz Majdanpeka su stigli Sečanjci Aleksandar Svorcan i Nebojša Meljanac. Marta 1999. godine prvenstvo je okončano zbog NATO agresije, a Proleter Naftagas je zauzeo mesto u sredini tabele.

Golman Dragan Počuča otišao je jula 1999. godine u Francusku. Ekipu su još napustili Čubrović i Kapa. Nova Imena: golman Dane Šijan (Metaloplastika), Nebojša Francuski (Gradnulica), Miloš Barišić i Stevan Popov (novosadski Milicionar), juniori Knežević, Delić, Ognjenović, Subotin. Januara 2000. godine vratio se Dane Đurić, a registrovan je i mladi Milan Blagojević iz Crvene zvezde. Predsednik je bio Željko Lazić, trener Momir Rnić. Ekipa je zauzela 13. mesto u društvu 16 ligaša. Dilema, da li će ispasti tri ili pet klubova, trajala je do Konferencije RSJ 11. oktobra kada je odlučeno da se konkurencija ne smanjuje. To je spasilo Proleter Naftagas.

Miroslav Rikalo preuzeo je predsedničku funkciju leta 2000. Šef struke postao je Branko Maljković, a njegov prvi saradnik Mirko Vasiljević. Ekipu su napustili Šijan, Grbić i Grubanov. Iz Mađarske se vratio Dalibor Brajdić, a stasao je Vladimir Ognjenović. Ipak, ispalo se iz najjače konkurencije 2001. godine.

Klub su napustili Barišić, Popov, Brajdić. Među 16 klubova drugoligaškog Severa Proleter Naftagas je imao konkurenta za prvo mesto u ekipi vršačkog Kolonijala. Dva kola pre kraja Vrščani su pobeđeni u Zrenjaninu 34:25 i sa pet bodova prednosti “naftaši” su tada obezbedili povratak u elitu SRJ. Igrali su: Đorđević, Vujović, Jovica, Veljković, Karlovčan, Goran Rašeta, Radukin, Đurišić, Meljanac, Dražen Đurđić, Koljević, Kovačević, Mane Lavrnić, Đukanović…

Haos je nastao u ligaškom rukometu 2002. godine. Dogovora o sistemu takmičenja na državnom nivou dugo nije bilo, krenule su Elit Liga Srbije i Elit liga Crne Gore. Tek krajem novembra odlučeno je da se ponište rezultati iz dve grupe i ponovo krene sa jedinstvenim takmičenjem.

Tehnički direktor bio je Ivan Grubački, trener Branko Maljković. Nova imena: iskusni golman iz Niša Dragan Mitrović, Branko Radanović (Dinamo), Goran Andrijašević, Vladimir Čorlija (Sečanj), Miloš Kosijer (Sintelon), Nenad Savić (Kikinda), Ivan Raičević (Epoksid). Uz njih, igrali su: Dejan Koljević, Dragan Gudžev, Veljko Vujović, Vladimir Kovačević, Aleksa Radukin, Uroš Vilovski, Srđan Veljković, Branimir Karlovčan, Vladimir  Ognjenović, Nebojša Đokić, Nebojša Meljanac, Ivica Jovica, Bojan Delić.

Marta 2003. godine predsednik je postao Milan Mirković, a Mirka Vasiljevića na klupi je nasledio Nedeljko Vučković. Ekipa je zauzela 13. mesto među 17 ligaša.

Početkom jeseni 2003. godine za predsednika Kluba izabran je Ivica Dostanić, uloga prvog trenera poverena je Dragiši Alaksiću, njegov pomoćnik postao je Željko Bjelica, posle pet sezona vratio se Nebojša Jokić…  Igrali su još: Gudžev, Vilovski, Veljković, Karlovčan, Knežević, Radlinski, Đurišić, Đurić, Vujović, Kovačević, Jovica, Bjelica…

Sistem takmičenja ponovo je promnjen. Liga je podeljena u dve grupe sa po 10 članova, a posle jesenjeg dela formirana je Super liga sa 10 klubova. Zrenjaninski tim nije mogao da se uvrsti među prvih pet i nastavio je takmičenje – u Prvoj ligi. Trebalo je i tu izboriti opstanak. Posle ligaškog dela Proleter Naftagas je bio sedmi i morao je u plej aut. Rudar iz Kostolca pobeđen je u Zrenjaninu 32:20 i na gostovanju 28:27. U susretima za sedmo mesto, Kikinda je prvo savladana 36:34, a potom je na njenom terenu odigrano 31:31.

Nove Evropske stanice: Antverpen, Lion, Kvidzin, Dobrič, Rešice

Rukovodstvo na čelu sa Ivicom Dostanićem uspelo je da stabilizuje Klub. Ambicije su rasle. Momir Rnić postao je sportski direktor, njegov sin Momir mlađi, sa 17 godina najavljen je kao novi as. Za mesto šefa struke angažovan je jedan od najboljih srpskih trenera, Branislav Zeljković.

Konkurent za prvo mesto cele sezone bio je Sintelon iz Bačke Palanke. U finišu jeseni oni su pred svojom publikom okončali derbi 27:26, a kolo pre kraja proleća Proleter Naftagas je u susretu sa direktnim konkurentom slavio 30:28 čime je obezbedio povratak u Super ligu. Igrali su: Nebojša Nikolić, Rnić, Vilovski, Veljković, Karlovčan, Vladan Knežević, Gorjan Spahić, Kovačević, Jokić, Dušan Nenadić, Marković, Vujović, Bjelica, Koljević, Nenad Nađ…

U stasavanju mladih igrača važnu ulogu imali su zrenjaninski treneri Zoltan Ivanica, Janoš Kečkeš, Dragiša Aleksić, Sava Popov, Željko Bjelica, Nebojša Jokić.

Zrenjaninska ekipa zauzela je 2004/05. osmo mesto u Super ligi, a sezonu kasnije, u državnoj eliti samostalne Srbije, sa novim trenerom, mladim stručnjakom Darkom Jevtićem, u dramatičnoj završnici prvenstva, posle deceniju i po, zrenjaninski rukometaši plasirali su se – u Evropu. Prvak je bila Crvena zvezda sa 53 boda, Partizan je imao 52, a treći Proleter Naftagas 36. Sledili su: Jugović 35, Kolubara iz Lazarevca 33, Sintelon iz Bačke Palanke 33… Igrali su: Šandor Hodik, Goran Aleksić, Dejan Koljević, Momir Rnić, Srđan Veljković, Marko Martinović, Milan Ivančev, Vladan Knežević, Marko Jovetić, Dragoljub Perović, Veljko Vujović, Darko Radilinski, Dušan Nenadić, Miloš Milinić, Milovan Pavlović, Marko Stupar…

U Kupu EHF Sasja iz Antverpena bila je prvi rival. Oni su na svom terenu stekli prednost 31:27, ali je Proleter Naftagas uzvratio sa 28:20. U četvrt-finalu, naišlo se na francuski Šamberi. U Lionu, njihov tim je pobedio sa 34:26. “Naftaši” su u Zrenjaninu odvažno dočekali moćnog protivnika, dva minuta pre kraja imali su šest golova prednosti i napad u kojem je golman gostiju zaustavio udarac Momira Rnića. Konačno je bilo 26:21.

Igrali su: Nebojša Nikolić, Vladan Vlaisavljević, Dejan Koljević, Momir Rnić, Srđan Veljković, Vladan Knežević, Milorad Radišić, Dragoljub Perović, Nikola Radaković, Đorđe Todorović, Ljubomir Jovanović, Milan Ivančev, Veljko Vujović, Mirko Popović, Tomislav Brakočević, Ivan Drenovac.

Sezonu 2007/08 Proleter Naftagas je završio ponovo na trećem mestu, iza šampiona Crvene zvezde i Kolubare, ali ovoga puta taj plasman je vodio u Čelendž Kup. Eliminisani su u jesen 2008. Poljski Kvidzin i bugarska Dobrudža, ali rival iz rumunskog dela Banata, Rešice, bio prejak u četvrt-finalu. Tim: Milan Đuričin, Gorjan Spahić, Tomislav Brakočević, Boris Rojević, Vladan Knežević, Milorad Radišić, Aleksa Radukin, Nikola Radaković, Marko Popivoda, Predrag Golubović, Aleksandar Beljić, Ognjen Jokić, Risto Misita, Ivica Belić, Dejan Koljević, Živojin Ilić…
Predsednik je bio Ivica Dostanić, službeni predstavnik na utakmicama Borislav Bjelica, sportski direktor Momir Rnić, trener Nebojša Jokić, njegov pomoćnik Željko Bjelica.

U državnom šampionatu 2008/09 zrenjaninski tim je bio šesti, a stasavao je novi talenat – Ognjen Jokić. Gubatak sponzorske podrške iz privatizovanog Naftagasa i totalna besparica, maja 2010. godine, odveli su klub na poslednje, 15. mesto, a sa njega iz Super lige u Prvu ligu Srbije. Premalo su bile povremene dobre partije Miljana Manića, Predraga Golubovića, Vladana Kneževića, Ognjena Jokića, Dejana Koljevića, Milutina Bogdanovića, Dalibora Miladinova, Milana Savića…  Interesantno, bila je to prva sezona u velelepnoj Kristalnoj dvorani, sagrađenoj uz staru halu sportova.

Finale Kupa Evropskih Šampiona 1990/1991. Proleter – Barselona